Barka Vela nas čeka pripremljena u Sutomiščici i u utorak popodne isplovljavamo (palamida na MACu) prema Kremiku, gdje pristajemo u 23 po staroj cjeni. Sledeči dan Bobovišta, bez ribe i sa izgubljenom opremom, tako da nam ostaje samo štap. U Bobovištima Danko ima konkurenciju, pa se malo trudi i preuređuje, konobarica bari mladiče, a glavna pesma joj je …………..e jebi ga, možda je Dejo zapamtio.
Start po laganom maestralu u 12.00, Miljenko nas je čak terao, da oremo po startnoj liniji, ali se Deki ne usudi igrati među brodovima na oštro. Na prvu bovu stižemo u grupi ali smo na okretu pod Sustipanom opet skoro zadnji. Put nastavljamo prema Šolti, što se pokazalo za bolju variantu. Bonaca je bilo jako malo, pa u vratima opet nismo zadnji, nego je ostalo izza nas nekih 3-4 broda. Maestral se dobro držao i ljepo smo pičili put Pelegrina i kroz Paklenjake, pa tradicionalno kroz Ždrelac i evo nas na avtoputu za Sušac. Rea je daleko izza nas ali se odlučuje za variantu put Korčule u polu krme jer računa na jači vjetar pod Korčulu, što se i obestinilo. Na Sušac dolazimo oko 23 ali sa problemima na rolu, koji se ne otvara. Miljenko nam je 5 minuti prije starta posudio neku svoju genovu, koju nismo ni probali i izvodili smo svakojake improvizacije, da brod ipak nekako ide. Ali rola se na Sušcu nije otvorila, prije toga na Rtu na žene brod štraorcaje, jer nismo bili baš koncentrirani, jer je Deki prvi put slavio 60 godina. Na ruke odmotamo rolu koliko ide i okrečemo Sušac. A onda gotovo. Pod puntom smo stajali 2 sata i vozili se amo tamo, a bilo nas je u društvu barem 5 brodova. Tako se zibamo polako prema Paklenjacima i opet nas Rea školuje: ona je po laganom burinu otpala više prema Visu i na kraju nas debelo pretekla preko Vodnjaka dok smo se mi držali bliže Ždrelcu i više orcavali, ali smo na kraju obišli Vodnjak. Na Pelegrinu vidimo samo jednu jedrilicu koja ulazi u vrata i tako se i mi polako po laganom maestralu gibamo prema vratima. Vjetar je prosječno 5 čv a ne prelazi 7 čv. Vrata su nam bila široko otvorena i ušli smo po sredini kanala – u bonacu, kao obično. Oko 20 smo ušli u vrata a onda smo do jutra ganjali bavice pod Brač, i sa malim burinom ušli u Split u 3:13. U kutiču juhica i vredni dečki, koji nas čekaju unatoč ranoj uri.
Što reči nakon svega: učiti i još učiti!
Druga noč je bila mnogo jednostavnija od prve, jer za prvu noč se nismo baš dobro pripremili, a i Deki je bio pod adrenalinom zbog rođendana i svih čestitki, koje su stizale svaki čas.
Cure nam dolaze o subotu a fešta je bila u nedelju sa ribicama: orade, brancini, tuna.
Ni komentarjev:
Objavite komentar