Slobodna Dalmacija
Snimke Jadran BABIĆ i Emil TOMAŠEVIĆ
Za jedriličare najza htjevnija navigacijska hrvatska regata Sušac 100x2 ove godine protekla je u najboljem redu. Istina, nije oboren rekord s one prve, premijerne avanture od Splita do Sušca i natrag, kada je krstaš Tea Seatec sa Stjepanom Marinovićem i Ognjenom Uljevićem prošao kroz cilj nakon 15 sati i 39 minuta jedrenja. Ovaj put pobjedu su odnijeli Darko Prižmić i Igor Pjacun s jedrilicom AA, koji su na moru proveli ukupno 22 sata i 58 minuta. Zajedno s još 25 posada iz Hrvatske i Slovenije, čiji su motori bili plombirani dan prije, krenuli su iz splitskog Mornara u petak u podne, kada je direktor regate Damir Višić dao znak za pokret. Trebalo je osvojiti Sušac i vratiti se natrag u luku, ne prvi, nego puno prvi, kako nam je objasnio Pjacun.
— Imamo veliki brod, pa je zbog premjera tribalo druge ostavit puno iza sebe. Cilim putem pratija nas je mali vitar, al barem je stalno nešto puvalo, pa smo Sušac okrenuli u 2 i 20 — kaže Pjacun priznajući da su ih prethodno, negdje iza Paklenjaka, sustigli IBN i Sultan. No, u povratku ih je nosilo povoljno jugo, pa su kroz cilj prošli već u 11.05 u subotu, gotovo šest sati prije drugoplasiranog Naguala. Vremena za hladni Pipi u Mornarevu kutiću bilo je napretek.
— Ova regata je uvik gušt. Nema spavanja, jedrite u dvoje. Kad sve štima, onda je užitak jedrit — zadovoljan je Darko Prižmić. Njemu na ovakvim regatama ne treba ni san, ni voda. Ipak, jako su prijali sendviči iz Popaja koje su podgrijali na suncu. — Kad je napeto, nema spavanja. Sitite se da će brod otić kvragu ako ga pustite i odma’ se razbudite — kaže Pjacun, koji najviše uživa u noćnom jedrenju. — Aktivira se šesto čulo. Ludilo osjećaj!
Dok smo s pobjedničkim dvojcem čakulali u debeloj hladovini, ostatak natjecatelja zapeo je oko Splitskih vrata, koja su uvijek najteža dionica u regatama splitskog akvatorija. Najveća akcija stigne jedriličare oko Visa, pa je i ovaj put bilo ludovanja sa špinakerom. Po lučici se mota i prvi čovjek regate Damir Višić. Djeluje prilično opušteno iako ga sa svih strana dozivaju. — Ovo vam je takvo misto. Svi su opušteni. Pari se da nema stroge organizacije, a opet sve štima. Na ovakvim regatama ljudima je stalo do jedrenja, a ne do prvog mjesta. Važno im je završit regatu — kaže Višić. I zaista, u subotu u 20.45 sati kroz cilj je prošla i posljednja jedrilica, Barka Barka slovenskog dueta Marka Šventa i Dejana Velimirovića. Idealan ishod za završetak jubilarnog Sušca 100x2.
Višić nam priča kako je ova regata nastala 1996. godine, po uzoru na talijansku 500x2. Jedrilo je po jakom levantu i jugu, pa je izazov za dva člana posade na brodu bio izniman. Izdržati regatu na kojoj dvojica rade sve, bez autopilota i s plombiranim motorom, nije jednostavno. — Ipak, svi guštaju u Sušcu 100x2. Dionica nakon Pelegrina prema Sušcu prava je čarolija... — dodaje Višić, zadovoljan što je regata dobila međunarodni karakter. Slovenci prednjače među stranim sudionicima.
Prije samog starta regate uhvatili smo posadu Naguala, Slovence Tonu Vidmara i Aleša Smokvinu. Stari su to znanci Splićana koji ne propuštaju ovakve užitke. Dobro raspoloženi, s više slojeva Nivee na licu, pripremali su jedra. Jedina su posada koja je iz Mornara isplovila na jedra. Ostale je gumenjakom odvukao do starta Jozo Jakelić. — Ne treba nas vući, hvala. Sad ćemo krenuti. Skoro je 12 milibara — kaže Vidmar gledajući na sat.
Smije se Višić na simpatičnu pogrešku nagualca i da znak za početak regate. Rođendan joj je, ne smije se kasniti na takve obljetnice.
Cres - Ilovik - Sali - Primošten - Bobovišča - Split
BB ni več naša, a se obnaša, kot da je. Marko, novi lastnik, je za 1. maj delal antifouling in poliral boke, paluba pa je zanemarjena. Najprej se lotiva nje in jo speglava tako, da je na barki znosno živeti.
Startava v nedeljo okoli 12. ure. Goc je naju in odojka pripeljal na zadnji trajekt. Dopoldne še malo bluziva po marini, nato pa na pot. Morje ima okoli 20 stopinj, tako da se tudi kopava. Motor se lepo razlaufa in prvi večer sva v Iloviku. Šnjur v zelenjavni juhi dobro tekne.
Jutranja kavica je slaba, a brez dveh se običajno nikoli niti ne premakneva, a tokrat sva odplula po prvi in na mizi pozabila kruh, zato se vrneva v pristan. Nadaljujeva po znani poti mimo Sestrunja (na Molatu se okopava v toplem morju severnega zaliva). Ves čas nama pomaga rahel veter, tako da je povprečna hitrost preko 4,5 Kn. Zvečer pristaneva v Saliju pri Dadotu, ki ureja gostilno. Najdeva prijetno konobo Marin, kjer imajo odlične debele slane srdele iz Kalija.
Juranja kavica - 2x, kot je običaj, nato pa proti Primoštenu, da vidiva, če se lahko kaj dogovorimo za privez BB. Dogovorjeni smo namreč z Markom, da on pelje BB nazaj. Ribe naju ne služijo dobro, je pa potovanje lagodno in hitro. V Primoštenu je privez drag (ima pa kopalnico in WC), pa še za BB se ne da nič dogovoriti. Predpisi so tako ostri, da je to kar mala štala. Zvečer greva v konobo ob morju SW od pomola, kjer imajo krasne dagnje.
Tradicionalni cilj je Bobovište, kjer naju je Dinko že pričakoval. Bobovište je še vedno lepo in mirno. Zvečer nama gazda speče ribice, tako da sva spet dobro podprta. Za drugo leto obljubi brodet od tabinje s Sušca. On gre namreč isti dan na Sušac na janjca.
Regata
Štartamo točno, vetra zelo malo, zato sva spet zadaj, a ne zadnja. Tokrat ne mečeva sidra, ker naju tok nosi v pravo smer. Ne vem zakaj sem se jaz prijel krmila, najbrž zaradi starta, ker se Dejan na štartu običajno drži bolj v pozadini. Najbrž sem slabo krmaril...
Proti vratom naju nese genova in iščeva jezike vetra. Tisti, ki so šli pod Šolto, so ostali brez vetra, pod Bračom pa so ga dobili. Midva se drživa sredine. Za nama pluje Ozren na Bavariji 36 z navijalnimi jadri, zato mu ne gre najbolje. Vrata vzameva po sredini, zunaj pa je ostalo zelo malo vetra. Do Pelegrina poizkušava tudi z nevenom in z našim špinom. Okoli 22:00 doseževa rt Pelegrin. Tokrat je tok na srečo proti Hvaru, zato drsiva proti Pokojnem dolu. Vetra ni. Do svetilnika na koncu kanala potrebujeva 4 ure, ob 2:30 sva skozi, Pjacun in Prižnič pa takrat že obrneta Sušac. Končno potegne nekaj levantu podobnega in morala se dvigne. Ko bi vsaj držalo do Sušca in na to obrnilo na jugo, da naju odnese še nazaj.
Bala sva se, da ne bova končala v limitu, saj sva obrnila zelo pozno, a se je izšlo. Na koncu korigirano 14. mesto in bučen aplavz.
Pred razglasitvijo poveva kolegom za Barko Velo. Neven nosi naslednji dan majico BB, v torbi ima nož BB...
Vračanje BB čez en teden prevzame novi lastnik Marko, ki se po odisejadi z Mojco in Dejanom srečno pripelje v Split in prevzame barko.
Darko in Igor, zmagovalca
Gušt je i kad se ne spava
Kad je napeto, nema spavanja. Sitite se da će brod otić kvragu ako ga pustite i odma’ se razbudite — kaže Pjacun, koji najviše uživa u noćnom jedrenju. — Aktivira se šesto čulo. Ludilo osjećaj!
Piše Merien JELAČASnimke Jadran BABIĆ i Emil TOMAŠEVIĆ
Za jedriličare najza htjevnija navigacijska hrvatska regata Sušac 100x2 ove godine protekla je u najboljem redu. Istina, nije oboren rekord s one prve, premijerne avanture od Splita do Sušca i natrag, kada je krstaš Tea Seatec sa Stjepanom Marinovićem i Ognjenom Uljevićem prošao kroz cilj nakon 15 sati i 39 minuta jedrenja. Ovaj put pobjedu su odnijeli Darko Prižmić i Igor Pjacun s jedrilicom AA, koji su na moru proveli ukupno 22 sata i 58 minuta. Zajedno s još 25 posada iz Hrvatske i Slovenije, čiji su motori bili plombirani dan prije, krenuli su iz splitskog Mornara u petak u podne, kada je direktor regate Damir Višić dao znak za pokret. Trebalo je osvojiti Sušac i vratiti se natrag u luku, ne prvi, nego puno prvi, kako nam je objasnio Pjacun.
— Imamo veliki brod, pa je zbog premjera tribalo druge ostavit puno iza sebe. Cilim putem pratija nas je mali vitar, al barem je stalno nešto puvalo, pa smo Sušac okrenuli u 2 i 20 — kaže Pjacun priznajući da su ih prethodno, negdje iza Paklenjaka, sustigli IBN i Sultan. No, u povratku ih je nosilo povoljno jugo, pa su kroz cilj prošli već u 11.05 u subotu, gotovo šest sati prije drugoplasiranog Naguala. Vremena za hladni Pipi u Mornarevu kutiću bilo je napretek.
— Ova regata je uvik gušt. Nema spavanja, jedrite u dvoje. Kad sve štima, onda je užitak jedrit — zadovoljan je Darko Prižmić. Njemu na ovakvim regatama ne treba ni san, ni voda. Ipak, jako su prijali sendviči iz Popaja koje su podgrijali na suncu. — Kad je napeto, nema spavanja. Sitite se da će brod otić kvragu ako ga pustite i odma’ se razbudite — kaže Pjacun, koji najviše uživa u noćnom jedrenju. — Aktivira se šesto čulo. Ludilo osjećaj!
Dok smo s pobjedničkim dvojcem čakulali u debeloj hladovini, ostatak natjecatelja zapeo je oko Splitskih vrata, koja su uvijek najteža dionica u regatama splitskog akvatorija. Najveća akcija stigne jedriličare oko Visa, pa je i ovaj put bilo ludovanja sa špinakerom. Po lučici se mota i prvi čovjek regate Damir Višić. Djeluje prilično opušteno iako ga sa svih strana dozivaju. — Ovo vam je takvo misto. Svi su opušteni. Pari se da nema stroge organizacije, a opet sve štima. Na ovakvim regatama ljudima je stalo do jedrenja, a ne do prvog mjesta. Važno im je završit regatu — kaže Višić. I zaista, u subotu u 20.45 sati kroz cilj je prošla i posljednja jedrilica, Barka Barka slovenskog dueta Marka Šventa i Dejana Velimirovića. Idealan ishod za završetak jubilarnog Sušca 100x2.
Višić nam priča kako je ova regata nastala 1996. godine, po uzoru na talijansku 500x2. Jedrilo je po jakom levantu i jugu, pa je izazov za dva člana posade na brodu bio izniman. Izdržati regatu na kojoj dvojica rade sve, bez autopilota i s plombiranim motorom, nije jednostavno. — Ipak, svi guštaju u Sušcu 100x2. Dionica nakon Pelegrina prema Sušcu prava je čarolija... — dodaje Višić, zadovoljan što je regata dobila međunarodni karakter. Slovenci prednjače među stranim sudionicima.
Prije samog starta regate uhvatili smo posadu Naguala, Slovence Tonu Vidmara i Aleša Smokvinu. Stari su to znanci Splićana koji ne propuštaju ovakve užitke. Dobro raspoloženi, s više slojeva Nivee na licu, pripremali su jedra. Jedina su posada koja je iz Mornara isplovila na jedra. Ostale je gumenjakom odvukao do starta Jozo Jakelić. — Ne treba nas vući, hvala. Sad ćemo krenuti. Skoro je 12 milibara — kaže Vidmar gledajući na sat.
Smije se Višić na simpatičnu pogrešku nagualca i da znak za početak regate. Rođendan joj je, ne smije se kasniti na takve obljetnice.
REZULTATI
1. AA, Darko Prižmić i Igor Pjacun, 2. NAGUAL, Tone Vidmar i Aleš Smokvina, 3. MR. DEE JAY, Branko Lišić i Vjekoslav Kragić, 4. SULTAN, Ratko Tomić i Lovro Orešković, 5. IBN, Niko Kmetović i Ivan Grgić, 6. RIVI, Paško Kolombatović i Mladen Crnošija, 7. KRIMEJA, Arsen Jurasić i Boštaj Žagar, 8. OPPORTUNITY, Vedran Nemeš i Ivan Nemeš, 9. OGOTA, Slaven Fischer i Dag Oršić, 10. MAŠA, Dušan Gjura i Luka Kepec, 11. SAN KLEMENT, Nediljko Marušić i Igor Ivančić, 12. LUCIJA, Boris Kašljević i Davor Kovačić, 13. IZAZIVAČ, Miljenko Nikolić i Neven Galić, 14. ISABELA, Ivan Sudnja i Klaris Perić, 15. FRANK ANALAB, Marko Stipčević i Marinko Stipčević, 16. OMERTA, Vicko Ozretić i Hrvoje Miličević, 17. SQUAW, Mira Boban i Saša Boban, 18. SREČA, Gorazd Krajnik i Janez Zajc, 19. PAJANA, Rok Kavčić i Mitja Premrl, 20. PINKY, Tomo Pugelj i Marko Pritekelj, 21. MIŠKA, Ivan Sović i Miki Peperko, 22. SEXY, Stanko Užmah i Samo Mužina, 23. BARKA BARKA, Marka Švent i Dejan Velimirović Odustali: VELA, Emil Tomašević i Špirko Koceić, MARČELINA, Nikša Radišić i Ozren Galić, MISTIK, Mladen Pivčević i Tonči Puović |
TORTA
Dodjela pobjedničkih pehara za najbolje jedriličare regate u nedjelju navečer privukla je mnogobrojnu, veselu ekipu od jedara. Slavilo se do kasno u noć u popularnom Kutiću, a uz ribu s gradela, publika se osladila i tortom u obliku Sušca, istina u manjem omjeru od originala.Posebna nagrada Mornara pripala je Igoru Ivančiću Igi, legendarnom treneru jedrenja koji je mnoge od sudionika regate učio prvim spoznajama o vjetru i moru. |
Cres - Ilovik - Sali - Primošten - Bobovišča - Split
BB ni več naša, a se obnaša, kot da je. Marko, novi lastnik, je za 1. maj delal antifouling in poliral boke, paluba pa je zanemarjena. Najprej se lotiva nje in jo speglava tako, da je na barki znosno živeti.
Juranja kavica - 2x, kot je običaj, nato pa proti Primoštenu, da vidiva, če se lahko kaj dogovorimo za privez BB. Dogovorjeni smo namreč z Markom, da on pelje BB nazaj. Ribe naju ne služijo dobro, je pa potovanje lagodno in hitro. V Primoštenu je privez drag (ima pa kopalnico in WC), pa še za BB se ne da nič dogovoriti. Predpisi so tako ostri, da je to kar mala štala. Zvečer greva v konobo ob morju SW od pomola, kjer imajo krasne dagnje.
Tradicionalni cilj je Bobovište, kjer naju je Dinko že pričakoval. Bobovište je še vedno lepo in mirno. Zvečer nama gazda speče ribice, tako da sva spet dobro podprta. Za drugo leto obljubi brodet od tabinje s Sušca. On gre namreč isti dan na Sušac na janjca.
Mornar v Splitu je vedno prijazen kraj. Ob Izazivaču naju čaka privez - verjameva, da ne slučajno. Kutič je ozelenjen, Bana so aktivirali za regato. Vse se spreminja, Franeta ni več...
Za regato je prijavljenih 25 bark. Stari prijatelji, znanci, vsi smo veseli snidenja. Dejan skuša sprovocirati kako nagrado za BB, ki na regatah preživi največ časa, a ga Višič zavrne, češ da je nagrada že to, da nama dovolijo štartati. Pa še res je, same velikanke, med njimi pa midva. Pred regato nikomur ne poveva za novico, a Luciano Lipe že vse ve o Barki veli. Đani mu je vse povedal...
Regata
Štartamo točno, vetra zelo malo, zato sva spet zadaj, a ne zadnja. Tokrat ne mečeva sidra, ker naju tok nosi v pravo smer. Ne vem zakaj sem se jaz prijel krmila, najbrž zaradi starta, ker se Dejan na štartu običajno drži bolj v pozadini. Najbrž sem slabo krmaril...
Proti vratom naju nese genova in iščeva jezike vetra. Tisti, ki so šli pod Šolto, so ostali brez vetra, pod Bračom pa so ga dobili. Midva se drživa sredine. Za nama pluje Ozren na Bavariji 36 z navijalnimi jadri, zato mu ne gre najbolje. Vrata vzameva po sredini, zunaj pa je ostalo zelo malo vetra. Do Pelegrina poizkušava tudi z nevenom in z našim špinom. Okoli 22:00 doseževa rt Pelegrin. Tokrat je tok na srečo proti Hvaru, zato drsiva proti Pokojnem dolu. Vetra ni. Do svetilnika na koncu kanala potrebujeva 4 ure, ob 2:30 sva skozi, Pjacun in Prižnič pa takrat že obrneta Sušac. Končno potegne nekaj levantu podobnega in morala se dvigne. Ko bi vsaj držalo do Sušca in na to obrnilo na jugo, da naju odnese še nazaj.
Dolga je bila, a ob 11:30 sva le pod Sušcem. Jugo se je dopoldne že kar razpihal. Svetilničar je bil kar začuden, ko naju je zaslišal, zato je prišel na rob pogledat, katera barka vztraja v regati. Pomahamo si. Lep občutek, ko vidiš človeka sredi morja, imaš občutek kot da se pogovarjaš z njim.
Povratek je špica: jugo drži okoli 10 Kn, tako da ves čas letiva s špinom tudi skozi Ždrelac vse do Pelegrina. Hitrost je odlična, na Pelegrinu pa pospravia najin špin in greva na genovo vse do vrat. Vrata vzameva skoraj po sredini, nato pa takoj za Mrdujo klasika - bonace. Pred Splitom olje, pred nama pa bavice. Odločiva se za Bračko stran, ker pričakujeva, da bo jugo prepihal splitski zaliv. Res, ko prideva do rta Brača, se na desni pojavi vedno več vetra, zato do cilja spet letiva.
Bala sva se, da ne bova končala v limitu, saj sva obrnila zelo pozno, a se je izšlo. Na koncu korigirano 14. mesto in bučen aplavz. Vračanje BB čez en teden prevzame novi lastnik Marko, ki se po odisejadi z Mojco in Dejanom srečno pripelje v Split in prevzame barko.
Ni komentarjev:
Objavite komentar